Dziś mamy coś dla fanów „Lokomotywy” Juliana Tuwima i/lub języka chorwackiego 🙂 Jeżeli po lekturze czeskiego tłumaczenia „Lokomotywy” zastanawialiście się jak by ono brzmiało po chorwacku, to poniżej prezentujemy próbkę.

Tłumaczenie wiersza: nauczyciele i przyjaciele Polskiej Szkoły w Zagrzebiu. Jak Wam się podoba?

 

Na stanici stoji lokomotiva,

Teška, ogromna, tamno je siva,

Puna maziva.

Stoji i dahće te paru grije,

Jer vreli žar trbuh joj krije.

 

Buh – što je vruće

Uh – baš je vruće!

Puff – što je vruće

Uff – baš je vruće!

 

Već jedva dahće, već jedva diše,

Al’ ugljena ložač trpa sve više.

Prikačiše uz nju teške vagone

Željezne, velike, teže od tone;

 

Prepuni ljudi, ići će prugom

U jednom krave,

konji u drugom.

U trećem sami debeli sjede

I svaki masnu kobasu jede.

Četvrti vagon pun je banana,

U petom stoji čak šest piana,

 

A šesti skriva veliki top.

Pazi! Ni blizu! Tu znak je „stop“!

U sedmom hrastovi stolovi stoje,

U osmom žirafe mede se boje,

 

U devetom same tovljene svinje,

U desetom – koferi, kutije, škrinje.

A tih vagona i stotinu ima,

Ni sam ne znam što ima u njima.

 

Čak i da dođe tisuću atleta

Svaki pojede tisuću kotleta,

I svak se napne, da ne znam kako,

Neće podići, nije to lako!

Onda – zviždanje

Pare – šištanje!

Kotači se prenuše!

I lijeno krenuše!

 

Čak i da dođe tisuću atleta

Svaki pojede tisuću kotleta,

I svak se napne, da ne znam kako,

Neće podići, nije to lako!

Onda – zviždanje

Pare – šištanje!

Kotači se prenuše!

I lijeno krenuše!

 

Trgnu vagone i vuče uz muku,

I kotač se kreće sa drugim

pod ruku,

I ide sve brže i juri kroz zrak,

I lupa i trese i tuče u takt

 

A kamo? A kamo? A kamo?

Pred nos!

Po putu željeznom, po putu na

most,

Kroz brda, planine, kroz tunel,

kroz klas,

I juri i žuri da stigne do nas.

U ritmu klopoće i tutnji i lupa

to:

 

Tak to to, tak to to, tak to to,

tak.

I glatko i lako po šinama hita,

Ko da je loptica, ne stroj od

čelika,

 

Ne težak zadihan ogroman stroj

Već limenih igrački veseli spoj.

Otkuda, a zašto tak juri kroz

mrak?

 

A tko to, a što to, tko dao je

znak?

Da juri, da žuri, da paru podiže?

Što vruća i teška do klipa pristiže.

Takne ga, makne ga, a onda tlak

 

Kotače gurne i krene vlak.

A para dalje šišti i huče

Kotače gura, vagone vuče.

I tutnji i grmi na svome putu

Tak tu tu, tak tu tu, tak tu tu tak

tu tu!